Sarajevo, 12.2.2025 – Na Grbavici u Sarajevu ovih dana osvanuo je mural sa likom Milana Mladenovića i stihovima iz pesme „Sarajevo“ Ekatarine Velike. Oslikan od strane kolektiva Obojena klapa prema idejnom rešenju umetnika Rijana Hadžića, ovaj mural nalazi se u Grbavičkoj ulici broj 6, nedaleko od solitera u kojem je porodica Mladenović živela od 1964. do 1970. godine, a koji se i danas nalazi u ulici Kemala Kapetanovića.
Na Grbavici u Sarajevu ovih dana osvanuo je mural sa likom Milana Mladenovića i stihovima iz pesme „Sarajevo“ Ekatarine Velike. Oslikan od strane kolektiva Obojena klapa prema idejnom rešenju umetnika Rijana Hadžića, ovaj mural nalazi se u Grbavičkoj ulici broj 6, nedaleko od solitera u kojem je porodica Mladenović živela od 1964. do 1970. godine, a koji se i danas nalazi u ulici Kemala Kapetanovića.
Foto: Bekir Idrizović
Kada pišu o odnosu Milana prema Sarajevu mediji često citiraju njegov intervju u kojem priča kako je ovaj grad „verovatno mračno uticao“ na njega.
„Bio sam strašno ratoboran, istinoljubiv, mali, ovolicki… i stalno sam se tukao sa starijima od sebe“. Da su takve razmirice bile sastavni deo odrastanja na Grbavici, kao i to da je Milan zaista bio ratoboran – „sitan, ali nabijen“ – potvrđuju i njegovi prijatelji iz detinjstva. Odjek tih dana čuje se i u stihu pesme „Ruke“: „Seti se dana kad su ulične tuče / bile ispit za dečaštvo.“
Ali odnos Milana i Sarajeva je slojevitiji. Milan je u ovom gradu počeo da uči sviranje gitare u lokalnom Domu kulture, kod legendarnog Miodraga Necića – Gari Garinče. Na talasima Radio Sarajeva je otkrivao Bitlse i Korni grupu, zaljubio se u rokenrol muziku, napravio prvi „bend“ sa drugarima Markom i Edimom i napisao prve pesme koje su objavljene 1970, nešto pre nego što će se porodica Mladenović preseliti u Beograd.
Milan u dečijem orkestru u Sarajevu, šezdesete.
Jedan od bliskih Milanovih saradnika iz perioda najveće slave Ekatarine Velike kaže: „Za vreme turneja, Milan je želeo da što pre krene u Sarajevo. Žuri mu se tamo. Voleo ga je. Tamo su uvek bili najduži koncerti. Ekatarina je obično svirala devetnaest- dvadeset pesama. U Sarajevu je uvek bilo dvadeset i pet, plus bis.“
Koliko je voleo da svira u ovom gradu otkriva i sačuvani snimak koncerta u klubu „CDA“ 1987. godine, kao i onaj na kojem je kompletno ozvučenje otkazalo – ali je Milan nastavio da peva bez razglasa, na oduševljenje Sarajlija.
Ljubav koju je imao prema Sarajevu se najbolje videla početkom devedesetih. U julu 1991. godine, veče pre velikog koncerta EKV u Beogradu – bend će preći šest stotina kilometara da bi odsvirao dve pesme na velikom „YUTEL koncertu za mir“ u „Zetri“. Početkom devedesetih Milan govori o Sarajevu i tokom antiratnog govora u Sava centru 1992, šalje pakete pomoći (ali i singlice sa antiratnom pesmom Rimtutituki) kada je počela opsada grada, brine za prijatelje iz detinjstva iako ne zna da li su živi. Na velikom koncertu „Rokenrol zauvek“ u aprilu 1994. Ekatarina će odsvirati pet pesama. Peta će biti – „Sarajevo“.
EKV u klubu CDA, 1987.
U Milanovom opusu postoji još jedna – potresna – posveta ovom gradu. Pesma „Crv“ sa albuma Angel’s Breath nastala je kao reakcija Sube, Milana i Maje na vesti sa Markala koje su upravo stigle do Brazila 5. februara 1994.
Možda se njegov krik s kraja te pesme nije tog dana čuo do Sarajeva. Ali, čujemo ga sada.
Podseća nas na ono što su ljudi bez pameti učinili ovom gradu.
Kada je u krajem oktobra 1994. pokrenuta „Deklaracija o slobodnom i jedinstvenom Sarajevu“, koje je tražila „da se grad deblokira i demilitarizira, da mu se obezbjedi sigurna budućnost, a njegovim žiteljima pravo na civiliziran život” – Milan je bio među malobrojnim beograđanima koji su je podržali.
Tu deklaraciju je potpisao 3. novembra 1994.
To je, najverovatnije, bio i poslednji put da je zapisao svoje ime.
Za Sarajevo, grad koji nikada nije izašao iz njega.
Ovaj mural je jedan od rezultata inicijative „Muzej devedesetih“ koja je tokom 2024. godine postavila i izložbu “Lavirint devedesetih” u Historijskom muzeju Bosne i Hercegovine, a čija je ideja osvetljavanje kompleksne decenije devedesetih na području bivše Jugoslavije.
Nakon što je u februaru 2023. posthumno proglašen za počasnog građanina Sarajeva, ovo je drugi gest iskazivanja poštovanja i ljubavi ovog grada prema dečaku koji je nekada odrastao na njegovim ulicama.
❤️ za Sarajevo, i hvala!
