MILAN MLADENOVIĆ (EKV)
Optimizam s predumišljajem

„Borba“, sreda 10. novembar 1993, autor: Neđa Drobac

Albumom „Neko nas posmatra“, Ekatarina Velika dostojanstveno održava kontinuitet već decenijskog postojanja. Predstojeći koncert u Beogradu (Sava centar, 12. novembar) i nastavak turneje po Srbiji, Makedoniji i Sloveniji, objektivno predstavlja nešto više od rutinske promocije novog albuma. Iako se nalazimo van sveta, zakinuti za mnoge stvari, ovi i još neki ljudi i dalje su ovde — uporno sviraju i po potrebi, glasno razmišljaju.

Sava centar je ozloglašen kao krajnje nepodoban ambijent za rok svirke. Zašto svirate baš u tom prostoru?

Milan Mladenović: Reč je o početku turneje po Srbiji, Makedoniji i Sloveniji. Ranije smo svirali na nekim drugim, možda podobnijim mestima, ali ovaj put izbor je pao na Sava centar. Ipak se radi o prilično fleksibilnom prostoru — stolice mogu da se povade, pa kome je do skakanja neka skače, bina može da se preuredi i što je najvažnije prostor je akustički jako dobar. Osim toga, u Sava centru postoji tonski i video studio, tako da veoma jednostavno možemo da snimimo koncert, s obzirom da nameravamo da uskoro izdamo živi album to nam se čini kao najidealnije rešenje.

Novi album se zove „Neko nas posmatra“. Zvuči zdravo paranoidno?

Milan Mladenović: Možda ali nije poenta u tome. Taj „neko ko nas posmatra“ je jako blagonaklon prema nama. Ipak je reč o jednom optimističkom stavu. Opet, pesma „Zajedno“ govori o stvarnim ljudima koji su otišli… Cela ploča, u stvari, poziva na neku promenu. Radi se o završetku jedne trilogije. Album „Par godina za nas“ govorio je o tome kako će nešto strašno da nam se desi. Zatim, ploča „Dum Dum“ govorila je o tome kako nam se to upravo dešava, dok ova najnovija ploča na svoj način sugeriše kako da izađemo iz svega toga. Reč je o tome da iz jednog užasnog bedaka ne možemo izaći kukajući i gledajući unazad, nego treba gledati unapred sa nekim jednostavnim optimizmom. Ništa ne upućuje na taj optimizam, ali ako ga mi nemamo u sebi, ne vidim način kako bi mogli da isplivamo.

Angažovan si?

Milan Mladenović: Da, vrlo angažovan. U ovo vreme ne biti angažovan ravno je zločinu iz gluposti ili s predumišljajem, svejedno. Moramo se angažovati da bi nešto, do čega nam je stalo, opstalo i potrajalo.

Bajaga kontinuirano izjavljuje da je upravo neprofesionalnost i neozbiljnost naših rokera doprinela prevlasti narodnjaka i kulturnih obrazaca koji oni predstavljaju. Da li i gde vidiš sebe i EKV u toj priči?

Milan Mladenović: Lako je Bajagi da priča takve priče, kad je u stanju da sedne u kombi i obilazi sela svirajući na plej-bek. Razumem, da čovek ima malo dete, porodicu i da mu je stalo da zaradi koliko se može, ali EKV i ja jednostavno nismo u tom filmu. S druge strane, zaista postoji strašna neorganizovanost, uzroci tome su mnogobrojni.

Jedan od njih je i nepostojanje industrije koja, stoji iza cele stvari?

Milan Mladenović: Da, to je jedna od najbitnijih stvari. Ne mogu muzičari sami da organizuju posao. Opet, čini mi se da se stvari u tom smislu pokreću u nekom pozitivnom smislu. Na čelo PGP-a došli su neki kvalitetniji i angažovaniji ljudi. Činjenica je da postoji publika kojoj treba prići i pružiti ono što joj treba. Sada se u okrilju PGP-a snima jedna kompilacija na kojoj će se naći najbolje od ove nove generacije beogradskih bendova. Postoji čvrsto obećanje da će biti reklamirana iz sve snage. Možda je to simbolična reakcija na ovaj narodnjački mega-udar, ali za (ko zna koji?) početak ohrabruje. Na žalost, sve zavisi od procene i dobre volje najvećeg izdavača.

Tokom leta svirali ste u inostranstvu?

Milan Mladenović: Svirali smo kako u paketu sa „Orgazmom“ i „Brejkersima“, tako i solo u Pragu, Beču, Budimpešti i Berlinu. Mi smo bili poslednji koji su se silom prilika, povukli u ove naše granice i opet smo prvi koji izlazimo napolje.

Bili ste jako popularni u Zagrebu, Hrvatskoj i Sloveniji. Kako sada stoje stvari?

Milan Mladenović: I dalje smo popularni. Naši spotovi se vrte na HTV-u. Sve to ide preko nekih privatnih, poludivljih kanala, koji se zasnivaju na starim prijateljstvima i simpatijama. Druga priča je sa Slovenijom i Makedonijom — tamo sviramo potpuno normalno.

Na šta liče turneje po Srbiji?

Milan Mladenović: Prijem je odličan. Ali primorani smo da improvizujemo. To znači da po gradovima Srbije ide paket bendova (EKV, El. org., Partibrejkers, Van Gog, Plejboj). Svaki takav koncert predstavlja događaj za mesto u kojem gostujemo. Ljudi jednostavno nemaju para, i čini mi se da smo pronašli najbolju konccrtnu formu za ove (ne)prilike.

Trenutno učestvujete u nekom projektu UNICEF-a?

Milan Mladenović: Reč je o pesmi koju je napisao Zoran Zagorčić. U toj stvari učestvuju Orgazam, Partibrejkers, Rambo, Bajaga, Du Du A, EKV i drugi. To je pesma za decu koja se zove „Universal Love“. Spot se očekuje tokom decembra i rađen je u okviru akcije UNICEF-a. Predviđeno je i da se urade četiri dobrotvorna koncerta u Skoplju, Beogradu, Zagrebu i Ljubljani. Na njima će učestvovati dosta ljudi, kako iz inostranstva tako i iz naših krajeva.