Grupa Katarina II, nova Beogradska atrakcija

Katarina
Moja prva ljubav

Razgovor sa Željkom Antovićem za „Džuboks”, broj 172, decembar 1983.

Pred vama je priča Ivice, Magice i Milana, tri tajanstvena člana jedne beogradske grupe u usponu. lako obavijeni velom tajne, rekli su dosta zanimljivih stvari koje su donekle razotkrile njihov identitet.
U jednom ranijem intervjuu Džuboksu, rekao si da je jedan od glavnih razloga što Šarlo postoji taj, da ste se uželeli svirke. Je li sada nešto slično?

VD: Pa, jeste uglavnom zbog toga i da ne zaboravim da sviram. A sve što je tada u Šarlu bilo na bazi srca i osećanja, bilo je uspešno, uspelo je. A sve što se baziralo na iskustvu, pameti i snalaženju među ljudima s jedne poslovno – profesionalne strane, bio je krah i grupa se raspala. Muzika je bila vredna, ali druge stvari su to upropastile. Što se „Paket aranžmana” tiče, njega treba izbegavati što češće, užasno je snimljena ta ploča, ima neku istorijsku vrednost, ali nije za slušanje.

Milan: A naša ploča („Šarlo Akrobata“), mislim da je nekoliko stvari izgubilu onu svoju prvu draž, ali da još uvek ima svoju vrednost, da je dosta uticala na neke mlade grupe. Možda ne direktno, mada ima i toga. Pomogla im je u razmišljanju.

A Katarina II, jesi li ti sve komponovao?

Milan: Ne, ne, muzika je rađena zajedno, mada uvek može da se kaže da je neko uradio više ili manje, uglavnom smo sve zajedno. A pošto je aranžman jako važan i ima dosta instrumenata… svako napravi neki doprinos. Ja sam samo uradio većinu tekstova. Dva je uradio Gagi – gitarista i Magi je prekrojila neke tekstove. „Jesen“ smo svi zajedno uradili.

Magi: Milan je počeo na akustičnoj gitari da svira ona dva akorda. Ja sam počela da sviram ono tam-tam-ta-ram-tam, bio je i Dule bubnjar na probi i onda je trebala prva reč za tekst. Milan je otišao da ga napiše zatim je Gagi došao i nastao je onaj srednji deo…

A krštenje?

Magi: Gagijeva prva ljubav se zvala Katarina, a sada je Katarina II. Znači nešto što je nekada bilo nešto. A sada postoji u izmenjenom obliku.

Ploča, davno je sve skoro bilo gotovo?

Milan: Remiks nije napravljen… sad ne znam šta da ti kažem u tom intervjuu, mogu da kažem istinu…

VD: Ništa, ušli smo u studio Enca Lesića. On je dao termine da snimamo, s tim da on proda snimke nekoj diskografskoj kući…

Milan: Međutim, oteglo se to snimanje, prvo je snimatelj otišao na mesec dana u Maroko, pa se zatim raštimovao magnetofon, pa su onda neki narodnjaci imali termine i sada se na kraju čeka da stigne novi magnetofon. Ovo što smo do sada snimili zvuči osrednje dobro, ali muzika ostaje. E sad, koliko su ti snimci dobri… u stvari, oni su super kako je moglo da ispadne.

Koliko je ovo sa Katarinom ono što bi ti voleo da radiš?

VD: Ovo što ja sada sviram sa Katarinom II, to je otprilike isto što je Katarina radila pre mene tako da nije bilo nekog uklapanja. Ja se teško nalazim… a šta ja znam… sada mi prija da radim sa njima, nisam svirao godinu dana… Ne znam, nije to ono što bih ja voleo da radim, ali tu su neki ljudi koji sviraju tako i tako, opet, grupa je sastavljena od različitih ljudi i sada je takva situacija u grupi. Da svi pravimo stvari zajedno i da nije stvar u tome kako bi poželeo da izgleda jedan čovek u grupi, tako da sam u stvari zadovoljan, a nadam se da će biti bolje. Ja čekam da napravim nešto sa nekim instrumentrma i nekim ljudima koje čuvam…

Magi: Verovatno da i ja imam nešto pa to se vidi kroz sve što ja tamo sviram. U svari, svako svira ono što želi i voli plus neki kompromis sa ostalima, i tako…

Milan (prekida)… Znaš kada se radi u grupi, ne može da se radi nešto… u stvari može, tako Gile radi… on napravi stvari i kaže „Ti sviraš tako, ti sviraš tako“, i oni sviraju tako, to je grupa kako je Gile zamislio da bude. Međutim, Katarina nije grupa kako sam ja zamislio da bude, niti je to samo moja muzika, nego je to neka interakcija, znači neko spajanje, najkraći put između svih nas, neka dodirna tačka. Ne sviramo ono što se samo jednom dopadne.
Kada bih samo ja pravio muziku koja izlazi iz mene, to ne bi ličilo na Katarinu, ne bi ličilo ni na Šarla, nego pitaj Boga, a opet, ono što bi svirali nas troje, to bi opet bilo nešto deseto… u stvari nas troje imamo dosta sličnosti i kada bi uzeli da sviramo free jazz, svirali bi slično, međutim kada bi Gagi uleteo, to već ne bi bilo to.

Šta mislite o novim pločama Orgazma i Idola?

Milan: Orgazam mi se dopada, pohvalio bih Gileta da na ovoj ploči peva holje nego pre, ne znam. Dopada mi se ploča, ne baš sve stvari ali mi se dopada.

Magi: Meni se čini da nisu iskoristili to što su mogli da naprave…

VD: Ja nisam slušao celu ploču. Sviđa mi se „Blue Moon“, a i Orgazam nije grupa za neko pomno slušanje, više je za koncerte.

Milan: Idoli mi se ne dopadaju, strašno dobro snimljena ploča, produkcija, sve, sve, ali mislim da na ploči nema svirke, nema muzike. Ima pesmica, ali nema sviranja, baš sam se razočarao pločom. Oni su verovatno hteli tako da bude. Ne znam, mislim da nisu dovoljno iskreni na ovoj ploči. Sve je kao neko zezanje, lako, prolazno…

Magi: U samoj ideji nema nikakve neposrednosti… ima malo manipulisanja.

Milan: Sve je savršeno otpevano, isproducirano, ali meni savršeno ništa ne znači. Oni su otišli u manirizam, bilo koju stvar da slušaš: tekst govori o istom, isti je zvuk, isto sviranje.

VD: To je u stvari nova zabavna muzika…

Svi u glas: E to, to je to! Nova zabavna muzika, Škripac, Idoli; to je sada zabavna muzika, nema rokenrola.

Magi: Pročitala sam izjavu Delče u „Zabavniku“ da je narodna muzika u stvari pravi rokenrol kod nas.

Milan: Ne, ne! Jao, jao, znam šta je to! To je uticaj Nebojše Pajkića na jugoslovensku rok muziku. To je… postoji krug ljubitelja „B“ filmova, koji su preneli celu svoju životnu filozofiju o tome, o pop kulturi, grupi U škripcu i pokušali drugim mladim grupama, a tu im je najviše uspelo jer su naišli na mlade, otvorene, nezrele duše koje su na njih gledale krupnim očima, kao u Bogove i onda su ih oni ubedili da je prava stvar country i domaća zabavna muzika, da su prava stvar „B“ filmovi, da su umetnički filmovi glupost… Kao, pop kultura je prava stvar, kič je dobar, kao, koketiranje kičem i sam kič do srži je prava stvar. Samim tim su iz ljudi isterali neku iskrenost. Čim ti počneš da razmišljaš o kiču i počneš da praviš kič stvari i sam udeš u to… nisi iskren. Tako ni oni nisu iskreni…

Magi: Pajkić koji zastupa grupu Idoli, a nije ni jednom čuo ploču „Odbrana i poslednji dani“, nego je pročitao tekstove i video omot, na kome je neka crkva, neko srpstvo, neka tradicija i onda pokušava, ja njega pitam kako mu se sviđa ploča; on ne zna da odgovori, jer tu ploču on nije slušao kao čovek koji sluša muziku, nego kao čovek koji sada u tome vidi nešto da bi projektovao sebe i svoje neostvarene bla, bla… kroz tu grupu.

Milan: Grupa U škripcu, ja mislim sa ploče „O, je“ nije iskrena, dok su sa prvom pločom bili pravi. Međutim, kada su uleteli u fazon da prave pesme koje će se prodati, oni to više nisu. Razlika izmedu koncerta na Doku posle Nove godine kada su bili fenomenalni, kada su svirali prvi album, koncerta u SKC-u sa novim basistom, profesionalcem, velika je. Na Doku su bili puno iskreniji. Neko ih je ubedio u nešto i oni su postupili po tom ubeđenju… to što su sada u škripcu, to nije njihova zasluga, nego je zasluga ljudi sa strane koji su imali mnogo većeg uticaja na njih i ubedili ih u nešto u šta oni sami duboko u sebi ne veruju, dok je kod Idola drugačija stvar, oni su svesni svega od početka, dok ovi rade po ubeđenju.

VD: Pre su radili jednu stvar se distancom i sada su se našli u samo, stvari…

Magi: …a ne znaju koja je to stvar.

Milan: Disciplina kičme? Paa meni se to… pfff… dopada ali u malim količinama.

VD: Koja? Koja je smršao ali posle Šarla akrobate, Katarina izgleda kao nešto što je mnogo manje radikalno i to jeste tako i drago mi je što je Koja ostao da radi nešto tako gde se sav pušta pa makar koliko meni ne predstavlja ništa, bez obzira na sve to koliko je ta muzika dosadna muzika, koliko se on tu ponavlja, to je dobro. Mi radimo drugu stvar, želimo da održimo puno koncerata da nas čuje što više ljudi, dok je ploča potpuno druga stvar. Velika je razlika između Katarine II na koncertu i na ploči. Čak da smo ploču snimili u drugom studiju, ona bi zvučala drugačije nego ovo sada.

Da li je bilo problema, da ne mo-žete da odsvirate nešto što ste zamislili?

Milan: Ne, nema problema. Mi možemo sve da odsviramo. Mi tako dobro sviramo da je to užas jedan. Ponekad noću kad se probudim, ja se smrznem od straha kad se setim kako mi stvarno možemo sve da odsviramo! Legnem i hoću da spavam, a ne mogu kada se setim toga.

Ovo nije sve što su pričale tri tajanstvene ličnosti. Oni imaju još puno toga da kažu, ali što zbog našeg prostora, što zbog njihove tajanstvenosti, ostavili smo nešto za sledeći put.